Е у еұу београд

Loading...


Unique profiles
6
Most used tags
Total likes
0
Top locations
Galerija Radio-televizije Srbije
Average media age
1304.6 days
to ratio
У првој деценији XX века Централна пошта још увек је користила ненаменски објекат за своје просторије, ...
Media Removed
У првој деценији XX века Централна пошта још увек је користила ненаменски објекат за своје просторије, Коларчеву зграду на Тргу Републике.  1912. године Дирекција пошта Краљевине Србије наручила је од архитекте Момира Коруновића пројекат за изградњу палате Главне поште, са планом ... У првој деценији XX века Централна пошта још увек је користила ненаменски објекат за своје просторије, Коларчеву зграду на Тргу Републике.  1912. године Дирекција пошта Краљевине Србије наручила је од архитекте Момира Коруновића пројекат за изградњу палате Главне поште, са планом да се подигне на месту данашњег Дома војске, између улица Француске, Симине и Браће Југовића. Први светски рат одложио је подизање палате, а плац је касније додељен Српској војсци за подизање свог дома.

После Првог светског рата основана је Поштанска штедионица, а до краја двадесетих година подигнуте су и зграде Министарства пошта, на углу улица Мајке Јевросиме и Палмотићеве, као и палата Поште број 2 код Железничке станице. У гласилу Наша пошта 1928. године први пут се спомиње нова локација за Главну пошту, на углу Таковске улице и Булевара краља Александра. Плац је био предмет спора између Београдске општине и Управе Цркве светог Марка, над земљиштем на коме се некад налазило Старо гробље. Управа Цркве је у спору доказала да земљиште не припада Општини и после окончања судског процеса плац продала Поштанској штедионици. Новац од продаје Управа Цркве је искористила за подизање нове Цркве светог Марка.

Конкурс за подизање "палате Поштанске штедионице, Главне поште и Главног телеграфа" расписан је 15. јуна 1930. године. Било је предвиђено да зграда буде састављена од две засебне целине, од којих је мања била намењена Поштанској штедионци и оријентисана према Булевару краља Александра. Низ неслагања око награђених и одабраних пројеката приликом расписивања конкурса, довео је до вишегодишњег одлагања подизања палате. Тек 17. августа 1935. године обављена је свечаност освећења камена темељца.

_____________________________________________ (галерија ће бити неактивна у дужем временском периоду, почев од 1. новембра)

_____________________________________________

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #булеваркраљаалександра #таковска
Read more
Loading...
Средином XIX века неимар Хаџи Никола Живковић добио је налог да купи плац на коме ће бити подигнута ...
Media Removed
Средином XIX века неимар Хаџи Никола Живковић добио је налог да купи плац на коме ће бити подигнута зграда Главне поште, која је привремено, од 1842. до 1862. године, била смештена у Ичковој кући у улици Краља Петра. У ту сврху откупљени су плацеви Арсе Јовановића и Јевте Угричића између улица ... Средином XIX века неимар Хаџи Никола Живковић добио је налог да купи плац на коме ће бити подигнута зграда Главне поште, која је привремено, од 1842. до 1862. године, била смештена у Ичковој кући у улици Краља Петра. У ту сврху откупљени су плацеви Арсе Јовановића и Јевте Угричића између улица Косовске, Палмотићеве и касније просечене Мајке Јевросиме, а у близини Марвеног трга на Батал џамији, где ће касније бити изграђено здање Народне скупштине.

Због недостатка новца одлагано је подизање нове зграде, а бомбардовање града од стране турске посаде у тврђави, 1862. године, довело је да се пошта измести из Ичкове куће и привремено усели у зграду која се налазила на месту Новог двора у улици Краља Милана. За потребе мензулане тада је изнајмљен плац у Светогорској улици. Ти догађаји убрзали су и подизање нове зграде Поште па је зидање почело 1864. године и завршено две године касније.

Слика Милоша Тенковића Предео са џамијом, део колекције Народног музеја, приказује део града где се види и нова зграда Поште.

У новосаграђеном здању Главна пошта се задржала само пет година, јер је њена удаљеност од чаршије, формиране око улице Краља Петра, била превелика. Тако је Пошта поново пресељена, најпре у Васину улицу до 1889. године, а затим у Коларчеву кућу на данашњем Тргу Републике где се задржала до тридесетих година XX века.

Зграда у Косовској срушена је после увођења телефонске мреже у Београду, када је одлучено да се на њеном месту 1908. године подигне велелепна зграда Телефонске централе по пројекту Бранка Таназевића.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #косовска #палмотићева
Read more
Дух Београда станује у старим зградама. #архитектура #београд #србија
Media Removed
Дух Београда станује у старим зградама. #архитектура #београд #србија Дух Београда станује у старим зградама.

#архитектура #београд #србија
БеоградУ<span class="emoji emoji2764"></span> Идемо лагано у Нову годину...<span class="emoji emoji1f384"></span> Хвала вам на коментарима, саветима, на подршци... ...
Media Removed
БеоградУ Идемо лагано у Нову годину... Хвала вам на коментарима, саветима, на подршци... Желим вам све најлепше и много лепих фотографија у наредној години! Уздравље! #београд #beograd #belgrade БеоградУ❤
Идемо лагано у Нову годину...🎄
Хвала вам на коментарима, саветима,
на подршци... 😉💪
Желим вам све најлепше и много лепих фотографија у наредној години! Уздравље! ☺👋🎄🌟
#београд #beograd #belgrade
ХЕРЦЕГОВАЧКИ БЕГУНЦИ (детаљ), Урош Предић уље на платну 1889. (поклон Михајла Пупина Народном ...
Media Removed
ХЕРЦЕГОВАЧКИ БЕГУНЦИ (детаљ), Урош Предић уље на платну 1889. (поклон Михајла Пупина Народном музеју 1923.) . Ова композиција је инспирисана догађајима из српско-турског рата у Невесињу 1875. године, рађена по узору на чешког сликара. О најзанимљивијој личности на слици, мушкарцу ... ХЕРЦЕГОВАЧКИ БЕГУНЦИ (детаљ), Урош Предић
уље на платну
1889.
(поклон Михајла Пупина Народном музеју 1923.)
.
Ова композиција је инспирисана догађајима из српско-турског рата у Невесињу 1875. године, рађена по узору на чешког сликара.
О најзанимљивијој личности на слици, мушкарцу горштачког изгледа, са црвеном чалмом, Предић оставља белешку: „То је Јово Кораћ који је посјекао три турске главе. Пронашао сам га сасвим изненада. Дошао је у Београд чак из Босне брату гвожђару. Кад тамо, брат са женом отишао у бању, а Јоко ти без пара и преноћишта остаде на улици. Сусретосмо се срећно по обојицу – ја сам тражио модел, а он заклона“.
.
.
.
.
.
HERZEGOVINA REFUGEES (detail), Uroš Predić
oil on canvas
1889
(Mihajlo Pupin's donation to the National museum of Belgrade, 1923)
.
This historic composition was inspired by the Herzegovina uprising of 1875. Role model was а Czech painter.
Painter left us a note about probably the most interesting person from this painting, man with striking, burly look and head enwrapped in red turban, named Jovo Korać. In the note he said: “That’s Jovo Korać, who decapitated three Ottoman men. I found him completely by chance. He came to Belgrade all away from Bosnia, to visit his brother, a blacksmith. But, his brother went to a spa town with his wife, so Joko was at that moment penniless and shelterless. This encounter was beneficial for both of us – I was looking for a model, and he was looking for a place to spend the night”.
.
.
.
.
.
#urospredic #realism #realismo #art #искусство #kunst #artiste #artist #художник #художники #артист #артисты #artporn #exibition #galerie #galería #gallery #painting #картина #картины #живопись #oilpainting #masterpiece #выставка #музей #gallery #예술 #艺术 #アート
Read more
Повезивање железницом Београда са Земуном 1884. године довело је до отварања првих хотела у Земуну, ...
Media Removed
Повезивање железницом Београда са Земуном 1884. године довело је до отварања првих хотела у Земуну, а до тада су за смештај били намењени мањи објекти, такозвана "свратишта". У Главној улици, на месту где је током XVIII века била гостионица Код златне девојке, у наредном веку отворена ... Повезивање железницом Београда са Земуном 1884. године довело је до отварања првих хотела у Земуну, а до тада су за смештај били намењени мањи објекти, такозвана "свратишта". У Главној улици, на месту где је током XVIII века била гостионица Код златне девојке, у наредном веку отворена је пивница Код руке, названа по "великој руци која над улицом држи криглу пива из које цури пена". Земунска штедионица, једна од најранијих банкарских установа у Земуну, купила је 1891. године кућу у којој је била смештена пивница Код руке, срушила је и годину дана касније отворила први хотел у Земуну, назван Гранд. Хотел је у неоренесансном стилу изграђен по пројекту Јована Илкића, иначе рођеног Земунца.

Хотел Гранд је имао и дворану са бином за позоришне и биоскопске представе, а први закупци хотела, браћа Гликман из Вршца, створили су традицију да се у дворани приређују и концерти. Убрзо по отварању ангажована је шесточлана група Пратер-Спацен, а у наредним годинама наступе је имало и Тамбурашко друштво Граничар, Надија Славјанска са Руском народном капелом и Српско академско певачко и тамбурашко друштво Балкан из Загреба.

После Другог светског рата хотел Гранд је национализован, а од 1962. године припадао је хотелском предузећу Централ. Шездесетих година фасада хотела је доживела велике измене, а 1992. године приземље је преуређено у мали тржни центар са десетинама локала.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #земун #zemun
Read more
Loading...
Регулација некадашње Савске улице која се протезала од угла са Париском, уз пристаниште, до Мале ...
Media Removed
Регулација некадашње Савске улице која се протезала од угла са Париском, уз пристаниште, до Мале пијаце и угла са Херцеговачком, извршена 1893. године, довела је до изградње низа луксузних једноспратних кућа у крају. До завршетка XIX века подигнуте су куће Божидара Пурића у данашњој ... Регулација некадашње Савске улице која се протезала од угла са Париском, уз пристаниште, до Мале пијаце и угла са Херцеговачком, извршена 1893. године, довела је до изградње низа луксузних једноспратних кућа у крају. До завршетка XIX века подигнуте су куће Божидара Пурића у данашњој Карађорђевој 53, Димитрија Марковића на броју 55 и кућа трговца Николића у Карађорђевој 44.

Браћа Крсмановић, који су већ поседовали највећу зграду у том делу града, чији је претходни власник био капетан Миша Анастасијевић, одлучили су да на самој Малој пијаци подигну двоспратницу чији ће изглед и раскош бити новина за читав крај. На узаном углу улица Светозара Радића и Карађорђеве изграђена је 1894. године прва палата на Малој пијаци по пројекту Милоша савчића и Гашпара Бекера.

Поделом имовине фирме Браћа Крсмановић, извршене 1912. године, зграда је припала Љуби Крсмановићу. По његовој смрти, кућа на Малој пијаци је завештана српској војсци, с тим да удовица, Олга Крсмановић, ужива приходе од ње до краја живота. После Првог свеског рата Олга Крсмановић је, делом и од тих прихода, подигла троспратну зграду у Карађорђевој 31, данас једну од најсликанијих у граду и познату по муралу La Santa de Beograd.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #карађорђева
Read more
Почетком XIX века у Земуну женска деца су се школовала у домаћинству, док су имућнији, најчешће ...
Media Removed
Почетком XIX века у Земуну женска деца су се школовала у домаћинству, док су имућнији, најчешће официри, слали своје ћерке у Институт у Санкт Пелтену, код Беча. Први покушај да се успостави организовано образовање за женске особе десио се 1822. године оснивањем Тривијалне девојачке школе ... Почетком XIX века у Земуну женска деца су се школовала у домаћинству, док су имућнији, најчешће официри, слали своје ћерке у Институт у Санкт Пелтену, код Беча. Први покушај да се успостави организовано образовање за женске особе десио се 1822. године оснивањем Тривијалне девојачке школе у кући у Змај Јовиној улици 35. Осамнаест година касније Српска црквена општина успоставила је наставу у Српској женској школи,  схваћеној као дом "у којој ћеду се деца не само женском послу, као шити, плести, вести, него и читати, писати и нешто мало рачуна учити". Учитељица у школи била је Катарина Браћеваћка, једна од првих српских песникиња. Паралелно са наставом, тражило се од Магистрата да се званично покрене женска школа "на виши степен, јер се ради о половини људског рода". Тек 1884. године отворена је приватна Виша девојачка школа, а крајем XIX века и Виша пучка девојачка школа, у рангу гимназије. Нова школска зграда подигнута је 1899. године у Градском парку, недалеко од Реалне гимназије, по плановима архиекте Јанка Хољца.

У тридесетим годинама XX века Земунска гимназија постала је мешовита, а здање Женске гимназије после Другог светског рата користила је земунска Економска школа, а касније и Основна школа Гоце Делчев, која је од 1993. године носи име Основна школа Мајке Југовића.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #земун #zemun
Read more
Loading...
Почетком шездесетих година XIX века у Београду су постојале три државне средње школе: Београдска ...
Media Removed
Почетком шездесетих година XIX века у Београду су постојале три државне средње школе: Београдска гимназија, касније Прва београдска гимназија, Трговачка школа и Реалка. Српске новине 1863. године пишу да је циљ Закона о устројству гимназија, донет исте године, био "да младеж полазним ... Почетком шездесетих година XIX века у Београду су постојале три државне средње школе: Београдска гимназија, касније Прва београдска гимназија, Трговачка школа и Реалка. Српске новине 1863. године пишу да је циљ Закона о устројству гимназија, донет исте године, био "да младеж полазним знањима обучава и да је спреми за слушање виших наука". 1870. године основана је Друга београска гимназија, позната и као Палилулска полугимназија, јер је у почетку покривала само четири године школовања. У првим данима рада гимназија је са Трговачком школом делила зграду у власништву Јање Ђорђевића, на месту данашње Правно-пословне школе у Светогорској улици. Са те локације гимназија је затим привремено пресељена у Нушићеву улицу, у кућу Јована Ђорђевића, а касније је смештај поново нађен у Светогорској улици, у згради државног саветника Живојина Блазнавца. Крајем XIX бека гимназија је на дужи период пресељена на простор између зграде данашње Народне скупштине и Влајковићеве улице, на имање које је у то време било у поседу трговца Јована Панђеле.

У пролеће 1909. године почело је подизање нове зграде Друге београдске гимназије, на плацу до старе зграде Политике, у Македонској улици. Средњи део зграде, рађене по пројекту Драгутина Ђорђевића, имао је богату пластичну декорацију, посебно наглашену јонским стубовима у висини другог спрата. Настава у новој згради је почела децембра наредне године.

Током бомбардовања Београда у априлу 1941. године зграда је тешко оштећена и запаљена, нарочито њено десно крило. Само делимично обновљена после рата, зграда је и даље била седиште Друге београдске гимназије до прве половине шездесетих година, када је одлучено да се зграда сруши, а њен плац преда издавачкој кући Политика, која је касније на том месту подигла вишеспратницу.

Друга београдска гимназија је свој рад наставила у новоподигнутом објекту, првобитно намењеном Основној школи Борис Кидрич, у Каменичкој улици, код Зеленог венца. После низа промена имена, од 1991. године школа се званично зове Филолшка гимназија.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #македонска
Read more
Јефта М. Павловић, родио се у Смедереву 1836. године и одмах после основне школе дошао је у Београд, ...
Media Removed
Јефта М. Павловић, родио се у Смедереву 1836. године и одмах после основне школе дошао је у Београд, где је примљен у трговини Николе Стефановића. Радња је била специјализована за хартију и канцеларијски материјал и годинама је била једини снабдевач Државне штампарије и Српских новина. ... Јефта М. Павловић, родио се у Смедереву 1836. године и одмах после основне школе дошао је у Београд, где је примљен у трговини Николе Стефановића. Радња је била специјализована за хартију и канцеларијски материјал и годинама је била једини снабдевач Државне штампарије и Српских новина. Јефта Павловић је, после неколико година проведених као шегрт, био промовисан у калфу, а затим у деловођу и првог саветника, да би касије постао и заменик господарев у радњи. Од калфенске плате куповао је књиге и био самоук у учењу књиговодства, кореспонденције и рачуна.

Јефта Павловић и Никола Стефановић постали су ортаци 1863. године у заједничкој фирми под називом Никола Стефановић и Павловић, а шест година касније Јефта је покренуо и самосталну фирму. Свој и иначе велики углед додатно је увећао за време Српско-турског рата, седамдесетих година XIX века, када је одбио да користи привремени мораторијум на плаћање дугова.

Почетком осамдесетих годна Јефта Павловић је купио плац између Чика Љубине и  Кнез Михаилове улице, на данашњем броју 14. Према Кнез Михаиловој улици саградио је велелепну двоспратницу са каријатидама, која се дуго сматрала да је дело Александра Бугарског, због сличности са фасадом Старог двора у улици Краља Милана, али је вероватно грађена по пројекту Јована Илкића.

Пошто је већ напустио свакодневно бављење послом и у своју радњу свраћао само "као гост", по савету лекара Јефта Павловић је 1895. године отишао у иностранство, на лечење, где је убрзо и умро. У тестаменту је одредио свог брата Ђоку М. Павловића "да непокретно имање у Кнез Михаиловој улици ужива за време свог живота. После његове смрти означено имање има припасти Београдској Трговачкој Омладини се седиштем у Београду". Ову одлуку знао је да објасни речима "да јој се позна и да јој збиљски помогнем". Гробницу Јефте Павловића на Новом гробљу Београдска Трговачка Омладина је обновила 1928. године, када је израђен и барељеф са натписом. Зграда у Кнез Михаиловој је срушена 1944. године током "савезничког" бомбардовања. На њеном месту подигнута је пословна зграда 1962. године по пројекту Михајла Јанковића.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #architecture #кнезмихаилова
Read more
Друштво српске словесности (1841-1864), претеча Српске академије наука и уметности, покренуло ...
Media Removed
Друштво српске словесности (1841-1864), претеча Српске академије наука и уметности, покренуло је идеју о оснивању установе која би скупљала и чувала документа о развоју српске државе. Законом о Државној архиви Краљевине Србије, и уз иницијативу Михаила Гавриловића, 1898. године, ... Друштво српске словесности (1841-1864), претеча Српске академије наука и уметности, покренуло је идеју о оснивању установе која би скупљала и чувала документа о развоју српске државе. Законом о Државној архиви Краљевине Србије, и уз иницијативу Михаила Гавриловића, 1898. године, установљена је институција која је данас позната као Архив Србије. Од самог оснивања архивска грађа за историју Србије у XIX веку скупљала се из тада постојећих државних институција и приватних збирки, али је и откупљивана из страних архива.

После Великог рата одлучено је да се нова зграда Архива подигне у непосредној близини Универзитетске библиотеке, у Карнегијевој улици, на простору старог Тркалишта и на земљишту које је већ било додељено Београдском универзитету. Пројекат за зграду, изведену у академском стилу, додељен је Николају Петровичу Краснову, руском емигранту, а Архив је усељен у ново здање 1928. године.

На врху фасаде зграда Архива је украшена са фигурама старогрчких филозофа Платона и Аристотела, а ограда степеништа садржи два симетрична лава са грбом у вештачком камену. Сматра се да су фигуре лавова рад Светомира Почека и Бедруха Зеленог.

После Другог светског рата Архив Србије добио је још једну зграду, подигнуту у Железнику 1970. године.

2011. године на зграду Архива, на стубовима поред улаза, постављена су два грба Републике Србије, а на самом улазу у зграду и плоча на којој је исписан датум подизања здања и име архитекте Краснова.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #карнегијева
Read more
Недуго после завршетка Великог рата у Београду је основан Одбор за обнову цркве Ружице, и у сарадњи ...
Media Removed
Недуго после завршетка Великог рата у Београду је основан Одбор за обнову цркве Ружице, и у сарадњи са Министарством војске и морнарице покренута је реконструкција срушеног храма. Аутор новог изгледа цркве Ружице био је архитекта Николај Краснов, који је убрзо по доласку у Београд, почетком ... Недуго после завршетка Великог рата у Београду је основан Одбор за обнову цркве Ружице, и у сарадњи са Министарством војске и морнарице покренута је реконструкција срушеног храма. Аутор новог изгледа цркве Ружице био је архитекта Николај Краснов, који је убрзо по доласку у Београд, почетком двадесетих година, почео да ради и на пројекту обнове Његошеве капеле на Ловћену. Као стилски узор за оба пројекта послужила му је архитектура средњовековних споменика на подручју Скадарског језера, као и манастир Ратац, а онда и стара језгра Бара и Улциња. Тако је постигнуто да рустичне камене површине цркве Ружице буду складно уклопњене у амбијент Београдске тврђаве.

Војнотехнчки завод из Крагујевца је од статуе Фрање Јосифа, пронађене на једном шлепу на Сави после завршетка рата, излио три звона од којих је једно поклоњено цркви Ружици. Војни карактер храма је задржан и тиме што је део црквеног мобилијара, два полијелеја, две рељефне иконе и две статуе смештене испред бочног улаза у храм, израђен од пушчаних и револверских метака, гранатних чаура и сабљи, заосталих из времена рата.

Црква Ружица освећена је 11. октобра 1925. године, а накнадно, у другој половини тридесетих година, је изграђен и објекат црквеног дома, уз северну кулу Зиндан капије.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #калемегдан
Read more
Loading...
Аутор зграде Старог генералштаба, на слици лево, руски архитекта Василиј Фјодорович фон Баумгартен ...
Media Removed
Аутор зграде Старог генералштаба, на слици лево, руски архитекта Василиј Фјодорович фон Баумгартен рођен је у Санкт Петербургу, где је и дипломирао на Николајевској војно-инжењерској академији. У родном граду пројектовао је палату Стенбок-Фермора. На крају Првог светског рата, ... Аутор зграде Старог генералштаба, на слици лево, руски архитекта Василиј Фјодорович фон Баумгартен рођен је у Санкт Петербургу, где је и дипломирао на Николајевској војно-инжењерској академији. У родном граду пројектовао је палату Стенбок-Фермора. На крају Првог светског рата, евакуисао се из Севастопоља у Галипоље у саставу Штаба Прве руске армије, а недуго после евакуације стигао је у Београд где се одмах запослио у Министарству војске и морнарице, чије је седиште било на углу Немањине и улице Кнеза Милоша, одмах до плаца где ће Стари генералштаб бити подигнут.

У Београду је по његовим идејама подигнута и зграда Руског дома, а у Скопљу зграда Официрског дома, која је касније, током шездесетих срушена у земљотресу. Непосредно пред Други светски рат по његовом пројекту изграђена је и зграда Хипотекарне банке у Панчеву, данас седиште Поште. Архитекта Баумгартен преминуо је 1962. године у Буенос Ајресу, у Аргентини.

Фасада зграде Старог генералштаба обогаћена је, у висини четвртог спрата, скулптуралним групама у вештачком камену које представљју четири теме из антике: Војник убија жену и себе, Војник придржава рањеника, Борба два војника и Стрелац и војник са мачем. Аутор свих скулптура је Иван Рик.

Главна сала палате, или Велика ратна сала, са таваницом у цветним мотивима, висећим лустерима и копијама античких оклопа, једна је од најдекоративнијих у Београду. Улаз у Велику ратну салу украшен је и монументалном скулптуром Самсон убија лава вајара Владимира Загордњука.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #кнезамилоша
Read more
У Крагујевцу је 1838. године отворена прва виша школа у Србији, названа Лицеј, или Лицеум Књажевства ...
Media Removed
У Крагујевцу је 1838. године отворена прва виша школа у Србији, названа Лицеј, или Лицеум Књажевства сербског, али се данас сматра да се почеци модерног образовања могу везати за Велику школу у Београду, смештену у Господар Јевремовој улици и отворену 1808. године. Иако је Велика школа ... У Крагујевцу је 1838. године отворена прва виша школа у Србији, названа Лицеј, или Лицеум Књажевства сербског, али се данас сматра да се почеци модерног образовања могу везати за Велику школу у Београду, смештену у Господар Јевремовој улици и отворену 1808. године. Иако је Велика школа затворена после три године, Правни факултет Београдског универзитета за годину свог оснивања наводи годину када је Велика школа почела са радом.

Крагујевачки Лицеј је 1841. године пресељен у Београд и најпре је био смештен по приватним кућама да би се почетком четрдесетих година XIX века уселио у Конак кнегиње Љубице, где је до 1863. године делио просторије са Првом београдском гимназијом.

Лицеј се састојао од три одељења: Филозофског, Правног и Природно-техничког, а та три одељења ће после доношења Закона о устројству Велике школе 1863. године прерасти у прва три факултета будућег Београдског универзитета. Исте године када је донет закон, Лицеј се, као Велика школа, уселио у Капетан-Мишино здање на Студентском тргу. Велика школа се до краја XIX века ширила оснивањем одсека своја три изворна факултета.

Краљ Петар Први је 27. фебруара 1905. године потписао указ о проглашењу Закона о Универзитету где су "наставници слободни у излагању своје науке". У истом Закону се наводи и оснивање три нова факултета: Медицинског, Богословског и Пољопривредног, што ће бити остварено тек после Великог рата.

На фотографији је приказана зграда Новог универзитета, подигнута 1922. године по пројекту Петра Гачића. У њој је био смештен Технички факултет до пресељења на простор Старог тркалишта у Булевару краља Александра, а затим, у међуратном периоду, и Правни факултет до 1940. године.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #студентскитрг
Read more
Чланови Српског сабора Заветници прекинули су вечерас пројекцију филма "Косово… Наздравље! ...
Media Removed
Чланови Српског сабора Заветници прекинули су вечерас пројекцију филма "Косово… Наздравље! Гëзуар!" која се одржавала у Дому омладине у Београду у организацији антисрпских НВО "Независно друштво новинара Војводине", БИРН Косово и форум ЗФД Београд, а уз подршку Делегације Европске ... Чланови Српског сабора Заветници прекинули су вечерас пројекцију филма "Косово… Наздравље! Гëзуар!" која се одржавала у Дому омладине у Београду у организацији антисрпских НВО "Независно друштво новинара Војводине", БИРН Косово и форум ЗФД Београд, а уз подршку Делегације Европске уније у Србији.
Заветници су упозорили да се у самом садржају филма, чији је копродуцент осведочени аутошовиниста и војвођански сепаратиста Динко Грухоњић, српска војска и полиција приказују као окупаторске снаге док се припадници терористичке ОВК представљају као легитимни борци за слободу.

Марија Хаврилов, члан Заветника и једна од учесница у овом догађају истакла је да је циљ овог филма покушај рехабилитације албанских ратних злочинаца и очигледна замена теза где се Србима приписује кривица за рат на Косову и Метохији, а Албанцима улога жртве.

Заветници неће дозволити промовисање тзв. косовске независности и приказивање терористичке ОВК као легалне и легитимне формације!
Read more
Loading...
Милан Ђ. Милићевић у Цртицама за ранију слику српске престонице пише: "Трећа кућа од левог рогља ...
Media Removed
Милан Ђ. Милићевић у Цртицама за ранију слику српске престонице пише: "Трећа кућа од левог рогља Нушићеве улице, где ова избија на Теразије, гостионица је Касина. То име је дошло овако: пре године 1858. у тој се кући уреди нека Касина за одабране чланове, али се друштво те Касине наскоро растури ... Милан Ђ. Милићевић у Цртицама за ранију слику српске престонице пише: "Трећа кућа од левог рогља Нушићеве улице, где ова избија на Теразије, гостионица је Касина. То име је дошло овако: пре године 1858. у тој се кући уреди нека Касина за одабране чланове, али се друштво те Касине наскоро растури и касински намештај купи за свој стан официр Марко Катанић. Од тога времена кућа је та измењала више газда, а све се звала Касина". Стара зграда хотела Касина била је једноспратна грађевина једноставног изгледа са једним двришним крилом. Јеврем Грујић, министар и политичар, у својим успоменама пише да су 1858. године у хотелу биле и кафана и сала за читање.

1905. године хотел је купио Ђорђе Ђока Богдановић, а после Првог свеског рата хотел је преузела његова удовица Софија Богдановић. По њеној замисли, стари хотел је срушен почетком двадесетих година, а ново, четвороспратно здање са мансардом завршено је 1923. године по пројекту Јанка Шафарика. У приземљу зграде налазио се ресторан и истоимени модеран биоскоп Касина.

После Другог светског рата и изградње низа нових вишеспратница на непарној страни Теразија, 1966. године је одлучено да се зграда хотела Касина висински уједначи са суседним здањима, па су додате још три етаже. Некадашњи биоскоп Касина, послератна Козара, изгорео је 2012. године.

#beograd #belgrade #београд #србија #srbija #serbia #architecture #теразије
Read more
“Замисли девојку која се одрекла мираза у корист школовања. Замисли чега се све истовремено одрекла. ...
Media Removed
“Замисли девојку која се одрекла мираза у корист школовања. Замисли чега се све истовремено одрекла. Сигурности, удобног, унапред зацртаног живота, можда чак и поштовања средине. Замисли колико је то била тешка одлука. А онда је, можда баш зато што је била свесна плаћене цене, прионула ... “Замисли девојку која се одрекла мираза у корист школовања. Замисли чега се све истовремено одрекла. Сигурности, удобног, унапред зацртаног живота, можда чак и поштовања средине. Замисли колико је то била тешка одлука. А онда је, можда баш зато што је била свесна плаћене цене, прионула на рад и завршила школовање већ 1900. године. Тако је Београд у двадесети век умало ушао имајући своју прву архитектицу... #JelisavetaNačić #PričeoPrkosnimSrpkinjama #Prkosne #Jesen2018
Read more
Loading...